Дејан Алексић, као један од најмаркантнијих савремених српских песника, несумњиво припада оним ствараоцима код којих су поетичке, стилске и формалне промене резултат сазревања, не само књижевно-техничког већ и хуманистичко-егзистенцијалног порекла. Због тога овај избор Док светови трају који је сачинио сам песник садржи песме из последње четири поменуте збирке, у којима се могу пратити другачији стиховни и формални развој, поетска имагинација, тип говора, слике, тропа, превласт визуелног над звучно-мелодијским, нов однос између профаног и светог, песнички људског и божанског. Новије збирке, од којих свакако неке још садрже наносе претходног аутонаслеђа и препознатљив песнички печат, доносе елегантну језичку прецизност готово у духу класицистичког, боалоoвски инспирисаног, суштинског срастања садржаја и форме, сентенциозности и гномичности. Али се релација песничког субјекта према свету, језику и самом себи добрим делом мења у правцу умереније или снажније иронијске оптике, што је подржано колоквијалним, свакодневним језичким исказима. Као што се мења и драматургија песме, па и начин конструисања самог песничког текста. (Бојана Стојановић Пантовић)