Други је повлашћено место књижевности Даше Дрндић. Стога је велика тема њеног опуса заједништво, мишљење заједништва и суосећавање у заједништву. У њеном стваралаштву сведочимо о распаду многих заједница, државних, професионалних, пријатељских. Истовремено, у њеним road-наративима исписује се повест заједница – НОБ-овске, логорске, емигрантске, женске интелектуалне и пријатељске, уметничке, породичне. Доследно из перспективе етике солидарности и бриге. Повест је посредована интимним просторима, просторима интимности и у EEG и у другим њеним књигама. Управо та интимистичка перспектива, која обликује микронаративе и микросећања, омогућава јој да хуманизује и персонализује монументална сећања, да их учини делатним и дејствујућим. ЕЕG је можда и најпородичнија књига Даше Дрндић (што сугерише и избор визуелне грађе) у којој фигура оца, по први пут, добија повлашћену позицију. Хоћу да напишем роман о оцу, на једном месту ће рећи Андреас Бан, не о себи и оцу, већ о оцу. Позиционирањем фигуре оца и исписивањем његове биографије, Даша Дрндић обрће парадигму велике теме (пост)југословенске књижевности, њен его-маскулинистички концепт – себеписање у наративима о оцу. И многе друге патријархалне концепте књижевности Даша Дрндић је разбила својом наративном трансгресијом, приповедајући у мушком роду, дајући глас Андреасу Бану. (Жарка Свирчев)

Фотографија на корицама: Адријана Видић