Клепсидра

О књизи:

Ђорђе Кубурић је према мишљењу критике песник који на особен начин повезује урбано искуство културе са светом природе као наличјем ирационалних стања и душевних понирања. Између тела и језика тако се успоставља невидљива, али болна спона, па тело функционише као својеврсни „живи пергамент“ који пролази кроз процес језичког тетовирања (Слотердијк). Без обзира на конкретне цитате, били они из сфере рок музике, психоанализе или филма, или иронијских пастиша В. Деспотова и В. Решина Туцића, а у овој збирци Р. Петровића, Ј.Аћина, В. Блејка, Библије, античке митологије, Д. Линча, А. Дедића итд., Кубурићева песма носи знак аутентичног гласа, који одређене контексте прилагођава властитом доживљају себе, света и писања, и стога се артикулише као сведочанство личне поетске митологије. Ту и јесте тешкоћа приликом покушаја сврставања Кубурића у одређене поетичке токове српске поезије почев од осамдесетих година прошлог века. Поунутрашњени лирски глас свакако је чујан, али у овој поетици постоје и критички веризам и неоавангардни бунт, као и палимпсестно призивање различитих културолошких и поетских искустава у текст песме, а то је, опет, типично постмодернистички поступак. (Бојана Стојановић Пантовић)