Ове приче посвећујем Фрицу Бауеру, главном тужиоцу савезне покрајине Хесен. Видим га пред собом године 1962. Те године је погубљен Адолф Ајхман. Утисци из истраге и суђења били су језиви. Увече је Фриц Бауер често седео у фоајеу хотела „Франкфуртер Хоф”. Углавном сам. С времена на време га је посећивао Алфред Едел који је, такође углавном сам, становао у близини. Монструозни злочини, говорио је Фриц Бауер, имају ту особину да се, чим настану, побрину за своје понављање. Зато је важно не посустати у запажању тих злочина и сећању на њих. Постоје, заправо, „сабласна дејства на даљину” и „не-каузалне мреже” између прошлости и садашњости, између атрактора зла и нас. Не смемо дозволити да они постану снажнији од нашег искуства. (Александер Клуге)

Фотографија на корицама: Адријана Видић