Моја последња територија
О књизи:
У есејима Јурија Андруховича, као у неком књижевном калеидоскопу, смењују се епохе и простори: од митских времена до наших дана, од Чикага до Новог Сада. Стаклићи судбина стварају историју, стаклићи текста – слику Средње Европе. Веома лични, аутобиографски записи постају огледало у којем савременик изненада препознаје и своје лице. Ово је књига о прошлости која постаје будућност, о књижевности која се живи, о Међи и превладавању граница. На њеном почетку и на њеном крају стоји слика Дунава, магичне реке која спаја и мами на ону другу обалу…
О ПРЕВОДИТЕЉКАМА
Милена Ивановић, филолог слависта, лингвиста, стручни и књижевни преводилац. Професор је Катедре за славистику Филолошког факултета Универзитета у Београду. Ауторка је неколико десетина научних радова, укључујући две монографије посвећене украјинском језику. Преводи прозне и драмске текстова са украјинског и руског језика.
Ала Татаренко (Алла Татаренко), слависткиња, историчарка књижевности, преводитељка, књижевна критичарка. Професор је Катедре за славистику Универзитета „Иван Франко“ у Лавову (Украјина). Превела је на украјински бројна прозна, песничка и драмска дела савремених српских писаца, а преводи на српски прозу и поезију украјинских књижевника. Објавила је књиге: Место сусрета: огледи о српској књижевности (2008), У зачараном троуглу: Црњански, Киш, Пекић (2008), Поетика форми в прозі постмодернізму (досвід сербської літератури) (2010), Поетика форме у прози српског постмодернизма (2013), Из чиста немира: читања (2013), У кругу Дневника о Чарнојевићу (2019), више књижевноисторијских радова, књижевнокритичких текстова и есеја на српском и украјинском језику. Добитница је награде Српског ПЕН-а за превођење.
Михал Рамач: КЊИГЕ НЕ МЕЊАЈУ СТЕРЕОТИПЕ, АЛИ МОГУ ДА ИХ УЗДРМАЈУ
Интервју Михала Рамача с Јуријем Андруховичем прочитајте на следећем линку: КЊИГЕ НЕ МЕЊАЈУ СТЕРЕОТИПЕ, АЛИ МОГУ ДА ИХ УЗДРМАЈУ Извор: danas.rs… Детаљније