Џејн Кењон, једна од највољенијих америчких песникиња, оставила је иза себе опус редак по својој нежности, духовној дубини и осећајности. Њене песме, често засноване на личном искуству борбе са депресијом и болести, претварају свакодневицу у простор тихе спознаје и саосећања. Њен стих, прожет духовношћу, музиком обичног говора, Библије и химни, обликује посебну, препознатљиву поетику блискости. У овим песмама осећа се и молитва и разговор – са собом, са другима, са оним што долази после.

„Џејн Кењон је створила својеврсну естетику тишине, а њене песме одишу туробном интровертношћу. Ретка међу америчким песницима, она успева да своју поезију прожме дискретним осећајем хришћанске понизности и делатним – иако узнемиреним – осећајем милосрђа. То су особине које њеним стиховима дају и тонове и преокрете озбиљне молитве…” – Хем Ректор, Оксфордски приручник за поезију 20. века

„Кењон узима једноставне или чак отворено неугледне ствари, сагледава их из другог угла и позива нас да у њима пронађемо оно што можемо заволети…” – The New Yorker

„Кењон у наизглед једноставним песмама призива чуда свакодневног живота и претвара их у псалме љубави и смрти…” – The New York Times Book Review