Књига Невидљива хармонија Бојане Ковачевић Петровић је збирка разноврсних огледа о преводилаштву, веома вешто склопљених тако да чине јединствену целину. У првом делу представљена су теоријска промишљања превођења разних лингвиста, књижевника и преводилаца, док је други део у већој мери усредсређен на практичне аспекте превођења кроз личну визуру и искуство саме ауторке. Треба имати у виду да је ауторка афирмисана преводитељка са шпанског на српски и да је објавила велики број превода романа и позоришних комада хиспаноамеричких писаца, од којих су неки доживели највише оцене стручне јавности. Методолошка разноврсност, различити приступи теорији и пракси превођења, што би у први мах могло представљати ману, у овом конкретном случају као резултат дају једну занимљиву књигу која је успела умешно да споји теоријска и практична преводилачка знања. (Далибор Солдатић)

Ако је превођење код нас донекле пасторче примењене лингвистике, у оквиру њега је још запостављеније превођење драмских дела. Утолико је значајнији допринос Бојане Ковачевић Петровић, не само зато што целим трећим поглављем скреће пажњу на ту чињеницу него и зато што се, поред упућивања на постојећу литературу, бави овом темом из личног и непосредног искуства, пружајући драгоцене податке и грађу преводиоцима и студентима, а обичан читалац има прилику да се упозна са проблематиком о којој вероватно никад није размишљао (а која није нужно у вези само са драмским текстом). […] Најзад, као свака ваљана студија, и ова остаје отворена. Нудећи многе смернице, она оставља места за даљу разраду и нова изучавања појединих аутора и/или превода, приступа превођењу, развоја преводилачких стратегија и општијих тема међу којима бисмо подвукли питање етике у превођењу. (Драгана Бајић)