И поред тога што у Ослушкивању лоса аутор понавља свој тематско-мотивски круг препознат одраније, у овој књизи врхуни један суверен домет тог пута у којем се у акумулативно-каталошком и асоцијативно-колажном кључу везују означитељи из различитих удаљених регистара. Ови ентитети су спонтано, присно и интелигибилно везани обједињујућим контекстом тако да у томе нема никакве импровизације. С друге стране, нема ни стварносног песништва, вреди поновити запажање из пропратног текста претходне ауторове збирке Рубови. Нађена је добра мера да конкретни и апстрактни детаљи буду окупљени заједно у једну општу слику, контекст који треба да изграде. Контекст песме је тек делимично обавезујући јер није сасвим познат. Књига Ослушкивање лоса за ово песништво доноси јасније одвајање од онога по чему се могло учинити у ранијим збиркама да је реч о „стварносном“ песнику. Лирски глас у песмама из Лоса… је алегоричан јер спаја издвојене елементе реалности, које је претходно издвојио из ње, прецизно и пажљиво да им сачува аутентичност, и на тај начин им је створио нови смисао. Изабрани фрагмент је изгубио своју препознатљиву функцију коју је имао у реалности, а у песми му се поставља једно ново значење које у оригиналном контексту нема. Стога је лирски глас у овим песмама тумач, има профетску снагу и апсолутни је посредник слућених веза и значења. Уз то, алегорија је умирена реалистичком мотивацијом. (Бојан Марковић)