"Olivera Nedelјković odlično je izabrala žanr za svoje pričice, misli, dijaloge, slike, anegdote, pejzaže, budući da pesma u prozi prihvata gotovo sve. U većini je načinila vizuelni i semantički rez i drugim, manjim pasusom ponudila komentar, razradu ili obrt onog prvog, tako i formalno sugerišući dramske elemente naracije i slikovnosti. Nјene slike su bogate i neobične, a neki anegdotski prikazi dočarani dinamično kao u crtanom filmu. Kroz čitav rukopis provedena je simbolika reči, pričanja i prenošenja rečenog kao poverenog. Saznavanje sveta deteta praćeno je majčinim obnavlјanjem naučenog, a osetnu sinkopu uzrokuje udeo iskonske nevinosti, koja se u suštini nikada ne može iznova dosegnuti." (iz pogovora Sonje Veselinović)