Posteljica

О књизи:

Оливера Недељковић одлично је изабрала жанр за своје причице, мисли, дијалоге, слике, анегдоте, пејзаже, будући да песма у прози прихвата готово све. У већини је начинила визуелни и семантички рез и другим, мањим пасусом понудила коментар, разраду или обрт оног првог, тако и формално сугеришући драмске елементе нарације и сликовности. Њене слике су богате и необичне, а неки анегдотски прикази дочарани динамично као у цртаном филму. Кроз читав рукопис проведена је симболика речи, причања и преношења реченог као повереног. Сазнавање света детета праћено је мајчиним обнављањем наученог, а осетну синкопу узрокује удео исконске невиности, која се у суштини никада не може изнова досегнути. (Соња Веселиновић)