СТИХОВИ, ЛЕПИ ИЗ ПРОФИЛА

О књизи:

Целокупна поезија Сен-Сењкова говори о промени ракурса, о умећу да се види
невидљиво, и да се једнодимензионално начини опсежним. (…) „Лепо“ је код Сен-Сењкова
оно што је неочекивано, што затиче изненада. Он сâм то назива префокусирањем погледа.
Пећ Јемеља-будалице која поскакује изненада постаје дечачић; град Будимпешта – човек
који ноћу шета го својим станом; обрве кућа претварају се у праву кућу; гроб старог
уметника постаје лист папира, подметнут под ногу столице; аутобус и тролејбус
преотимају један другоме маршруту; дванаестознаменкасти број поприма облик и разум.
(…) Да би се читале песме Сен-Сењкова, чини се, такође треба нагнути главу или заузети
чудну позу у којој ће се ствари и појаве указати под необичним углом, а тај начин, на који
песник са нама говори, испоставиће се као једини могући.

Антон Долин

За своју полувековну годишњицу Андреј Сен-Сењков је за читаоца припремио праву
поетску бомбу. Управо тако ми је он лично описао овај избор, у који су ушле, углавном,
песме последње декаде. (…) Његова бомба је створена изван граница љубави и мржње, изван
границе бинарне логике, у ризоматским пределима Делеза и Гатарија где су атомске
печурке, „свемогући вргањи / рудњаче русуле / мухаре отровњаче / шампињони лисичарке /
размножавају се спорама / о многоме споре / почиње кишни / помало хладни / рат“. (…)
После такве експлозије свет неће бити разорен; мења се само угао и оптика посматрања.

Јевгеније Павлов