Ове песме се „вртложе“, „распршују“, продиру под кожу, сежу дубоко у углове плућа, развезују језик. Језичка привлачност лирског преплитања Ање Утлер увлачи нас у међуигру те неподељене, предсвесне целине где се унутарње и спољно, телесно и природно, спаја и раздваја. У потпуности по­свећени тренутку, дирају у само дно где говор почиње, где се осећај, односно мисао гомила и окрене, избија из тела, пре као дисајни шум него уобличени звук. И шиштећи, пуцкетајући, мрморећи, блесне из таруће, звецкајуће стопљености, садејства и сучељавања, анархично-живахан свет – невиђен, тајанствен. За песме из књиге увирати – распалацати Ања Утлер је овенчана нај­важнијом наградом за младу поезију у земљама немачког говорног подручја Leonce-und-Lena-Preis. Жири је похвалио чврсту равнотежу њених песама као примере „језичке игре наглашеног опажања света, које из језгра речи стварају светлосне врпце од суштине речи дуж којих се наша радозналост, али и наше пометње док истражујемо језик, чулно крећу“.