Золтан Кертес, плавооки син једног „полу-Циганина“ и једне надничарке која има мноштво љубавника, расте као аутсајдер у малом месту у Србији. Као дете пао је са мотоцикла којим је пуном брзином управљао његов отац. А пекар, за којег је после радио, разбио му је главу, јер није довољно брзо утоварао брашно. Од тада му сева у слепоочницама. Највише воли да седи у шупи и решава укрштене речи. Избијање југословенског грађанског рата 1991. његови родитељи виде као прилику да њихов „лезилебовић“ и „идиот“ коначно постане човек, па и јунак. Золтан се ни у војсци не сналази и не уклапа. Поставља погрешна питања, али и њих изговара муцајући. Када његов најбољи пријатељ издахне после бесмисленог шиканирања на једној вежби, Золтан се коначно побуни против система који само јачем даје за право. Мелинда Нађ Абоњи приповеда о меком отпору којим се машта брани од система сачињеног од послушности, наређења и потчињавања. Њен језик је при томе вибрантно музикалан и пун снажних, необузданих слика.