Klatno iscrtava unutrašnju mapu pustolovine samorazotkrivanja – sopstvenih sklonosti, strahova, želja, ljubavi – vlastitog habitusa, otkrivajući uz to, kao nikad do sada, i tajne piščeve radionice. Samu strukturu knjige na neki način određuju okolnosti njenog nastanka. Reč je o minijaturama, o rečenicama koje su „umrežene“ na onaj način na koji skakač plete svoju mrežu na šahovskoj ploči, krećući se nelinearno i na preskok, pa je i ovu knjigu moguće čitati nelinearno, na preskok. (Arpad Vicko)