Компонента „вајбер“ поезије Драгана Бошковића упућује на виртуелност простора комуникације, на свакодневицу, културу и уметност „глобалног екрана“, на радикалан епистемолошки заокрет од постмодернистичке Бодријарове метафоре супермаркета, до постпанк симулакрумске парафразе наслова песме бенда The Clash, “Lost in the Supermarket“, која се код Драгана Бошковића трансформише у “I’m Lost in the Sticker market“, а која сведочи о имплозији, пражњењу, обесмишљавању класичног хуманистичког поимања социјалне интеракције, те о усамљености и отуђењу бића бачених у мегапикселе „дигиталног раја“. Ово ништа слика, знакова, језика, стварности кореспондира са „панк“ компонентом поезије Драгана Бошковића, будући да су својства ритма и звука панк музике задобила рефлексе у кратким стиховима, брзом ритму и понављању, нагомилавању гласова, синтагми и стихова песама циклуса „писати, живети, бити без мозга“ (при чему формална и стилска обележја песама овог циклуса подражавају и облик вајбер порука), док ће друга значајна поетичка одлика панк музике: снажна идеолошка обојеност, беспоштедна критика негативних аспеката друштвене стварности, изразит, беспоговоран и недвосмислено јасно изражен ангажман, бити препознатљива у тематско-мотивској равни циклуса warsaw и срби у 21. веку… (Милица Ћуковић)