Нови темат нашег часописа отвара простор за разумевање аутофикције као једне од најзначајнијих савремених књижевних појава. Од Сержа Дубровског, који је појам и утемељио, до критичких увида Пола де Мана, Филипа Гаспаринија, Изабеле Грел и Алисон Џејмс, окупљени текстови расветљавају сложен однос између аутобиографског и фикционалног, идентитета и нарације, интиме и језика. Бавећи се делима аутора као што су Русо, Сартр и Пруст, али и савременим гласовима попут Ани Ерно, Карла Увеа Кнаусгора и Кристин Анго, ови теоретичари промишљају на који начин књижевни субјект настаје на раскршћу исповедног и измишљеног. Аутофикција данас привлачи читалачку пажњу јер осцилира између признања и конструкције, док раскрива начине на које се субјективност обликује кроз приповедање. У времену када се личне истине, колективна сећања и јавне представе све чешће доводе у питање, аутофикција постаје један од кључних начина на који књижевност промишља исповест, интимност и наративне стратегије.

Више у текстовима:

Серж Дубровски Аутобиографија/истина/психоанализа

Пол де Ман Аутобиографија као обезличавање

Филип Гаспарини Аутонарација

Изабела Грел Аутофикција

Алисон Џејмс Фикционално у аутофикцији

Темат приредила: Милица Софинкић