Драган Јовановић Данилов (1960, Пожега), српски је књижевник и ликовни критичар.

Аутор је двадесетак поетских збирки: Еухаристија (1990), Енигме ноћи (1991), Пентаграм срца (1992), Кућа Бахове музике (1993), Живи пергамент (1994), Европа под снегом (1995), Пантокр(е)атор (1997), Глава харфе (с Дивном Вуксановић, 1998), Алкохоли с југа (1999), Концерт за никог (2001), Хомер предграђа (2003), Гнездо над понором (2005), Мемоари песка (2008), Моја тачна привиђења (2010), Кад невине душе одлазе (2011), Вино с вулкана (2012), Симетрија вртлога (2014), Говорити с водопадима (2016), Ум подивљале реке (2018), Чувар бележнице: изабране и нове песме (2019) и Кањони кроз нас (2023); затим романа: Алманах пешчаних дина (1996), Иконостас на крају света (1998), Отац ледених брда (2009), Таласи београдског мора (2013), Шта снег прича (2016) и Јелен ноћи: роман о Сави Шумановићу (2022); као и књигa есеја: Срце океана (1999), Духови Балкана (2019) и Живети у малим градовима (2021). Добитник је многобројних значајних књижевних награда.