Ана Ристовић (1972, Београд) дипломирала је Српску књижевност и језик с општом књижевношћу на Филолошком факултету у Београду. Објавила је песничке књиге: Сновидна вода (1994), Уже од песка (1997), Забава за доконе кћери (1999), Живот на разгледници (2003), Око нуле (2006) , П. С. (изабране песме, 2009), Метеорски отпад (2013), Нешто светли – изабране и нове песме (2014), Чистина (2015), Изабране песме (2019), Руке у рукама (2019), Ту (2023), као и књигу поетских проза Књига нестајања: кратка шетња кроз ишчезло (2020). Добитница је Бранкове награде, награда „Бранко Миљковић” и „Милица Стојадиновић Српкиња”, награде Сајма књига у Игалу, Дисове награде, као и немачке награде „Хуберт Бурда” за младе европске песнике. Песме су јој превођене на бројне језике и заступљене у више домаћих и страних антологија. Преводи са словеначког и енглеског језика. Живи у Београду.