Александар Ристовић је рођен 1933. године у Чачку. Радио је као професор у чачанској Гимназији, уредник у издавачкој кући ,,Младо поколење“ у Београду, а потом, до смрти, као уредник у издавачкој кући ,,Нолит“, где је уређивао едиције ,,Моја књига“ и едицију за савремену српску поезију. Аутор је бројних збирки поезије: Сунце једне сезоне, 1959, Име природе, 1962, Дрвеће и светлост унаоколо, 1964, Венчања, 1966, Текстови, 1969, Писма сањалици, 1970, О путовању и смрти, 1976, Та поезија,1979, Улог на сенке, 1981, Нигде никог, 1982, Горе и доле, 1983, Дневне и ноћне слике, 1984, Слепа кућа и видовити станари, 1988, Лак као перо, 1988, Платно, 1989, Празник луде, 1990, Хладна трава, 1994, Кост и кожа, 1995, Песме 1984-1994, 1995, Светиљка за Жан Жак Русоа, 1995, Неки дечак, 1995, Мириси и гласови (изабране песме), приредио Павле Зорић, Српска књижевна задруга, 1995; Семенка поед језиком (Изабране песме, приредила Тања Крагујевић), Агора, 2014.  У преводу на енглески језик објављене су књиге: Соме other Wine анд Light, Селецтед Поемс, The Charioteer Press, Washington, 1989 (у преводу Чарлса Симића) и Девил’с lunch, Фабер анд Фабер, London-New York, 1999, и у преводу на словеначки језикОбирање јаболк, Избране песми, превод: Урош Зупан, КУД Кентавер, Љубљана, 2016. Поред поезије, аутор је и романа Трчећи под дрвећем, 1970 и збирке есеја Мали есеји, 1995. Преводио је са француског језика.

Добитник је Нолитове награде, Змајеве награде, Октобарске награде града Београда, награде Бранко Миљковић и Дисове награде. Културни центар Новог Сада отпочео је са штампањем Сабраних дела Александра Ристовића у три тома.