Даница Павловић (1976, Београд), учествовала је у пројекту Центра за стваралаштво младих Дневник 2000 (2001) и пројекту A megaphone (ChainLinks, 2011). Објавила је збирке песама Вертикални хоризонт (Матица српска, 2002) и Слободна територија (Орион Арт, 2011). Као чланица Ажинове школе поезије и теорије коју је водила Дубравка Ђурић, била је уредница и ауторка у зборнику Дискурзивна тела поезије (АЖИН, 2004). Заступљена је у антологијама Трагом рода – смисао ангажовања (Деве, 2006), Из музеја шумова (V. B. Z., 2009), Простори и фигуре (Службени гласник, 2012), Ван, ту: free (ОФК, 2012), Рестарт (Дом културе „Студентски град”, 2014) и Cat Painters (Dialogos, 2016). Песме су јој објављене у часописима у Србији, Пољској, Босни и Херцеговини, Хрватској, Словенији, Мађарској, Турској и САД. Од 2008. године била је једна од уредница часописа ProFemina.