Јован Николић (1955, Београд), пише лирику, прозу и позоришне комаде, текстове за филмску музику и либрета. Објавио је следеће збирке песама: Гост ниоткуда (1982), Ђурђевдан (1987), Нећу да се родим (1991), Очи покојног јагњета (1993), Тело и околина (1994), Мале ноћне песме (1998) Хотел Никарагва (поетска проза, 2017) и Сенке без порекла – изабране песме (2018). На немачком су му објављене следеће књиге: Zimmer mit Rad (песме и проза, 2004; Соба са точком, издање  на српском језику, 2011), Weisser Rabe, schwarzes Lamm / Црна врана, бело јагње (проза, 2006) и Der Gast nirgendwoher: gesammelte Lyrik (поезија, 2021). Од 1999. живи у Келну, где ради за једно удружење које се бави интеграцијом ромске деце у немачко друштво. У Србији је награђиван за свој књижевни рад, а у немачком говорном подручју му је додељено неколико књижевних награда и стипендија.