Марко Погачар (1984, Сплит), пише поезију, есеје, прозу и књижевну критику. Био је уредник у Зарезу, члан је редакције Кворума, сууређује портал Proletter. О стогодишњици изворнога издања приредио је антологију Хрватска млада лирика 2014. Награђиван је хрватским и међународним наградама за поезију, прозу и есејистику. Књиге и текстови преведени су му на тридесетак језика. Објавио је следеће књиге: Пијавице над Санта Крусом (песме, 2006), Посланице обичним људима (песме, 2007), Предмети (песме, 2009), Атлас гласова (есеји, 2011), Јер ми смо многи (публицистика, 2011), Бог неће помоћи (приче, 2012), Црна покрајина (песме, 2013), Југотон гори! (есеји, 2013), Слијепа карта (путописна проза, 2016), Земља Земља (песме, 2017), Побуна чувара – Читати ноћу (есеји, 2018), Књига празника (поезија, 2021), Коров, или против књижевности (есеји, 2020), Latinoamericana ili 1000 ријечи шпањолског (путописна проза, 2020), Адолфове уши. Берлински дневник (дневник, 2022), Поноћни глаголи (поезија, 2023) и Есеј о ноћи (есеји, 2025).

Фото: Далибор Станковић