Милорад Грујић је рођен 1950. године у Зрењанину, где је завршио средњу школу. Студирао је у Београду, а потом радио у Културном центру у Зрењанину, у КПЗ Војводине и као уредник на ТВ Нови Сад. Оснивач је Књижевне заједнице Новог Сада и листа Писац (1989–1991). Касније је био директор ИП Матице српске (1993–2001).  У књижевност ушао поезијом која је блиска неоавангардним облицима провокативности, а заснована на непосредности лирског исказа и хуморним ефектима: Све песме  (1977),  Песме, опет (1977), Само песме (1987). Аутор је неколико приповедних збирки: Новосадски ноктурно (2000), У помрчини архива (2010), Без граница (2016) и У потрази за изгубљеном причом (2020), те романа: У засенку Дунавском сокаку (1999), Бог Вадраца и Маџара (2001), Последње године у Арача-селу (2018) и Живот без снова (2025). Објавио је и сатирично-хумористичку књигу Људождерски кувар (2001). Добитник је Бранкове награде, Печата вароши сремскокарловачке, награде ЦК СОЈ, „Карољ Сирмаи“ и др. Дела су му преведена на десетак језика, а уврштен је у антологије савремене српске приповедне прозе и поезије. Књижевни радови превођени на енглески, француски, немачки, мађарски, словачки, румунски, русински…
Живи у Новом Саду.