Milutin Ž. Pavlov (1943, Kikinda), diplomirao je studije glume u klasi Ljubice Ravasi 1966. godine u Novom Sadu. Pesnik, pripovedač, esejista, romanopisac, književni kritičar, dramski pisac. Objavio je sledeća dela: poezija – Vatra zrelog bagrema (1973), Ženi sam rekao ljubav (1977), Nad glinom žito (1986), Bela jesen u novembru (1991), Pas izgubljenog čoveka (2014); esejistika – Esej o glumcu (2000), Majstori plavih violina (2017) i Pisac u ogledalu Marsela Prusta (2021); romani – Suvi žig knjige drugova (1979), Šarmer male varoši (1990, 1995), Rasput (1994), Velizar i Đurđica (2000), Galop gospodina Aresa (2003), Nebo je veliko dugme (2006), Dobošarski ponedeljak (2009), Kostim na sceni divljih ruža (2011), Čokoladni prah ujakovih vrata (2023) i Lica nestalog romana (2024); publicistika – Severni revir belog rudara (1975); knjige pripovedaka – Razaznajem tornjeve (1971, 1989), Klovnovi dolaze u podne (1982), Duhovi kartonskog kofera (2005), Cipele vranog konja (2007), Žuti fijaker (2008), Dobošarije (2008), Teretni voz (2017), Slika Edvarda Munka u kući moga brata (2020) i Dan familijarnog slikanja (2022); dečja poezija – Sve ptice iz dedinog šešira (1998) i Majstori plavih violina (2017). Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja za književni rad. Prevođen je na makedonski, ruski, mađarski, jermenski, nemački, rumunski i albanski jezik. Živi i stvara u Novom Sadu.