Саша Јеленковић (1964, Зајечар) дипломирао је на Групи за општу књижевност и теорију књижевности на Филолошком факултету у Београду. Био је уредник за поезију у „Књижевној речи“ и „Речи“, те секретар редакција у часописима „Источник“ и „Поезија“ од 1992. до 1999. године. Објавио књиге песама: Непријатна геометрија (1992), Оно што остаје (1993), Херувимске тајне (1994), Краљевска објашњења (1998), Књига о срцу (2002), Елпенорова писма (2003), Елпенорово буђење (2004), Елпенори (2006), Књига о сумњи (2010), Гола молитва (2013), Педесет (2014), Сећања почињу после смрти (2017), Гибралтар (2018), Изабране песме (2020), ВериЗен (2020), Без терета (2022) и српско-енглеску збирку Дантеов лифт / Dante’s elevator (2025). Добитник је књижевних награда „Матићев шал“, „Милан Ракић“, „Васко Попа“ и Дисове награде. Добитник је стипендије из Фонда „Борислав Пекић“ за 2005. годину. Песме су му превођене на енглески, немачки, француски, италијански, румунски, кинески, словеначки и објављиване у иностраним часописима и антологијама. Члан је Српског ПЕН центра и Српског књижевног друштва. Живи и ради у Зајечару.