Песничко двокњижје Без терета / Радио Итака по свом концепту представља новину у песништву Саше Јеленковића: у питању су два рукописа у оквиру једне књиге којој се прилази двосмерно. У средишту ове књиге, између две песме о истрајавању и одваживању на живот, налази се овај текст, међуговор, помоћу којег се, као на понтон, укрцавамо за острво преко пута. Кад се пред читаоцем нађе овако структурисана књига, јасно је да на тај начин манифестована обликотворна намера мора бити један од одређујућих фактора (ако не и кључни) у процесу читања, а особито у процесу тумачења дела. Међутим, пре него што пожуримо са закључцима о несумњиво постмодернистичкој стратегији компоновања књиге, подсетимо се да генеза књижевног текста који је Умберто Еко означио као отворено, односно затворено дело, происходи из реактивираног поетичког наслеђа романтизма: тачније, идеје Фридриха Шлегела о фрагменту као једном од најважнијих уметничких израза романтизма, чија недовршена природа уступа простор имагинацији и креативности претпостављеног читаоца, који постаје сабирно место значења уметничког дела. Даље, имајући у виду досадашњи песнички опус Саше Јеленковића и његова што транспарентна, што испосредована поетичка и интертекстуална отварања према наслеђу поезије романтизма (нарочито у првим збиркама), али и према многим другим традицијама певања – симболистичкој, модернистичкој, веристичкој, суматраистичкој – може се закључити да ово двокњижје укршта, али и реимагинира различите поетичке моделе и доживљаје света. (Катарина Пантовић)