Saša Radojčić (1963, Sombor), diplomirao je filozofiju na Filozofskom, magistrirao na Filološkom fakultetu, a doktorirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Predaje na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Piše poeziju, kritiku, eseje i prevodi sa nemačkog. Knjige pesama: Uzalud snovi (1985), Kamerna muzika (1991), Amerika i druge pesme (1994), Elegije, nokturne, etide (2001), Četiri godišnja doba (2004), Cyber zen (2013), Duge i kratke pesme (2015), To mora da sam takođe ja (2020), Za vatru nadležna je duša (izabrane pesme, 2022) i Tobogan (2023). Roman: Dečak sa Fanara (2022). Knjige kritika, eseja i studija: Providni anđeli (2003), Poezija, vreme buduće (2003), Ništa i prah – antropološki pesimizam Sterijinog Davorja (2006), Stapanje horizonata – pesništvo i interpretacija pesništva u filozofskoj hermeneutici (2010), Razumevanje i zbivanje – osnovni činioci hermeneutičkog iskustva (2011), Uvod u filozofiju umetnosti (2014), Reč posle (2015), Jedna pesma – hermeneutički izgredi (2016), Slike i rečenice (2017), Ogledalo na pijaci Bajloni : ogledi o srpskom neoverizmu (2019) i Umetnost i stvarnost (2021). Za poeziju je dobio nagrade „Branko Ćopić“, „Đura Jakšić“ i „Lenkin prsten“; za književnu kritiku Nagradu „Milan Bogdanović“; za celokupno pesničko delo Disovu nagradu, Zmajevu nagradu i Nagradu „Desanka Maksimović“. Živi u Somboru.