Селимир Радуловић (1953, Цетиње), објавио је тринаест песничких књига: Последњи дани (1986), Сан о празнини (1993), У сјенку улазим, оче (1995), О тајни ризничара свих суза (2005), Снови светог путника (2009), Под кишом суза с Патмоса (2012), О пастиру и камену са седам очију (2015), Сенка осмог еона (2016, 2018), Дванаест (2018), О дукату с ликом старца (2020), У царству ветрова арамејских (2022), Запис на стубу, јерусалимском (2023), По води која је прала ноге, Исусове (2024), Ево, анђела (2025), књиге изабраних песама: По лицу ноћи (1996, 1997), Књига очева (2004), Где Богу се надах (2006), Извештај из земље живих (2009), Светло из очеве колибе (2011), О крсту, малом, дрвеном (2024), За искром, на сред, мора (2026) и књиге изабраних и нових песама: С виса сунчаног, страшног (1999), Као мирни и светли весник (2008), Песма с острва сирочади (2010), Дах мале молитве (2017), Исповест тумача царевог сна (2019), Седам малих дрхтаја (2021) и књигу сабраних песама С камењем, Христовим, белим (2025).

У издању Српске књижевне задруге и Православне речи објављена су му Изабрана дела, I–V (2013); у издању Архива Војводине и Лагуне објављена су му, такође, Изабрана дела, I–VII (2023).

Превођен на грчки, македонски, енглески, немачки, руски и словачки. Добио је педесетак књижевних награда.

Управник je Библиотеке Матице српске и главни и одговорни уредник Летописа Матице српске. Живи у Новом Саду.

Фото: Dnevnik.rs