Селимир Радуловић (1953, Цетиње), објавио је седам песничких књига: Последњи дани (1986), Сан о празнини (1993), У сјенку улазим, оче (1995), О тајни ризничара свих суза (2005), Снови светог путника (2009), Под кишом суза с Патмоса (2012), О пастиру и камену са седам очију (2015); књиге изабраних песама: По лицу ноћи (1996, 1997), Књига очева (2004), Где Богу се надах (2006), Извештај из земље живих (2009), Светло из очеве колибе (2011) и књиге изабраних и нових песама: С visa сунчаног, страшног (1999), Као мирни и светли весник (2008), Песма с острва сирочади (2010). Пре две године, у издању Српске књижевне задруге и Православне речи, објављена су му Изабрана дела (И–В). Поводом његовог песничког дела објављена су два зборника радова – Песник ноктурна (1995) и Светло из очеве колибе (2015). Аутор је пет антологија/хрестоматија, књиге књижевно-критичких текстова Повој и чланци (1987) и књиге огледа Светло из очеве колибе (2015). За свој књижевни рад добио је Новембарску повељу Новог Сада, Искру културе, Печат вароши сремско-карловачке, Кочићево перо, Награду Прољетног сајма у Бањалуци, Награду Теодор Павловић, Вукову награду, Награду Миодраг Ђукић и Награду Симо Матавуљ. Био је секретар Покрајинског фонда културе (1990–1992), директор Културног центра Новог Сада (1992–1997), председник Друштва књижевника Војводине (1997–2000), главни и одговорни уредник издавачке куће Орфеус (2001–2012), директор Стеријиног позорја (2012–2014). Сада је управник Библиотеке Матице српске. Живи у Новом Саду. Отац је четворо деце.

Фото: Dnevnik.rs