Слободан Зубановић (1947, Београд) пише песме, есеје и студије. Објавио је следеће збирке песама: Купатило (1973), Из заоставштине (1982), Домаћи дух (1983), Репортер (1986), Стратегија лирике (1992), Саркофаг (1998), Save as (2005), Дорћолски дисконт (2006), Кад будем имао 64 године (избор, 2008), Сонети са села (2009), Требало би то да прочиташ (2013), Старац и песме (2015), Огледи око стола (2018), Листајући ветар (избор, 2021) и Види види (2023). Објавио је и књиге есеја, путописа, разговора, прича и студија: Десет песама – десет разговора (коаутор М. Пантић, 1992), Скок преко сенке (1995), Друм за Кареју (1998), Море око Београда (2005), Слик (2005), Атлас о Црњанском (2007), У три и десет за Руму (2011), Точак (2021) и Поезија нас гледа (2024). Добитник је бројних награда, међу којима су: Награда „Бранко Миљковић” (2016), посебно признање за врхунски допринос националној култури Републике Србије (2010), Змајева награда (2009), Награда „Десанка Максимовић” (2007), Дисова награда за свеукупно песничко дело (2005), Награда „Васко Попа” (1998), Нолитова награда (1995), као и награде „Милан Ракић” (1986) и „Исидора Секулић” (1983). Живи у Београду.