Валтер Бенјамин (Walter Bendix Schönflies Benjamin; 1892, Берлин – 1940, Портбоу, Шпанија), немачки филозоф, теоретичар културе, социолог, књижевни критичар, преводилац и есејиста јеврејског порекла, који спада у групу интелектуалаца окупљених око франкфуртске школе критичке теорије. Његово најпознатије дело је Уметност у доба техничке репродукције (Das Kunstwerk im Zeitalter seiner technischen Reproduzierbarkeit) објављено 1936. године. Године 1902. уписао је школу „Кајзер Фридрих”, а средњу школу завршио је десет година после тога. Године 1912. уписао се на Универзитет у Фрајбургу, али након завршетка летњег семестра уписао се на Универзитет у Берлину, настављајући да студира психологију. Године 1914, пред почетак Првог светског рата, почео је да преводи дела Шарла Бодлера. Наредне године преселио се у Минхен и наставио студије на Универзитету у Минхену где је упознао Рајнера М. Рилкеа и Гершома Шолема. Године 1917. пребацио се на Универзитет у Берну, где је упознао будућу супругу Дору Софију Полак. Имали су сина Стефана Рафаела. Вратио се да живи са родитељима у Берлину. Године 1932, када је Адолф Хитлер преузимао место канцелара Немачке, преселио се на Ибицу, где је живео неколико месеци, а затим у Ницу, где је извршио самоубиство. Познатија дела: Критика насиља (Zur Kritik der Gewalt, 1921), Једносмерна улица (Einbahnstraße, 1928), Берлинско детињство око 1900 (Berliner Kindheit um Neunzehnhundert, 1950), О фотографији и уметности (Kleine Geschichte der Photographie, 1936).