Јуриј Андрухович
Јуриј Андрухович (Юрій Андрухович; 1960, Станислав, данашњи Ивано-Франкивск, Украјина), украјински песник, прозаиста, есејиста и преводилац.
Аутор је песничких збирки: Небо и тргови (1985), Центар града (1989), Егзотичне птице и биљке (1991), Егзотичне птице и биљке са додатком Индија (1997, 2002), Песме за Мртвог Петла (2004), књиге изабраних песама Писма у Украјину (2013). У најзначајнија прозна дела убрајају се романи: Рекреације (1992), Московијада (1993), Перверзија (1996), Дванаест прстена (2003), „Уместо романа” Тајна (2007), Лексикон интимних градова (2011), Љубавници Јустиције (2018), Радио Ноћ (2021), а објавио је и три есејистичке књиге: Дезоријентисање на терену (1999), Ђаво се крије у сиру (2006) и Овде је сахрањен Фантомас (2015).
Добитник је бројних књижевних награда, између осталих Лајпцишке књижевне награде за допринос европском разумевању (2006), Књижевне награде Средње Европе „Ангелус” (Вроцлав, Пољска, 2006), Награде „Хана Арент” за политичку мисао (2014) и међународне Награде „Виленица” (Словенија, 2017). Дела му се објављују у Пољској, Немачкој, Канади, Мађарској, Финској, Русији, САД, Италији, Словачкој, Швајцарској, Шпанији, Чешкој, Бугарској, Хрватској, Белорусији и др. У Србији је објављен његов роман Перверзија (Clio, 2002), а песме и есеји су штампани у књижевној периодици.