Милан Милишић рођен је 6. фебруара 1941. године у Дубровнику. Средњу школу завршио је у родном граду, а Филолошки факултет (студије светске књижевности) у Београду. Погинуо је у свом стану у Дубровнику 5. октобра 1991. године.

За живота је објавио следеће књиге: Волеле су ме две сестре, скупа (Видици, Београд, 1970); Кога нема (Просвета, Београд, 1972); Зград (Рад-Народна књига-БИГЗ, Београд, 1977); Having a good time (Народна књига, Београд, 1981); Мачка на смећу (БИГЗ, Београд, 1984); Тумарало (Дубровник, Дубровник, 1985); Врт без доби (КПЗ, Дубровник, 1986); Волиле су ме двије сестре скупа (Свјетлост, Сарајево, 1989).

Дубровачко Казалиште Марин Држић извело му је 1975. године драмско дело Лов на бљедоликог.

Постхумно су штампане слиједеће Милишићеве књиге: Stains (Загреб-Дубровник, 1993); Треперење (Хрватска свеучилишна наклада, Загреб, 1994); Настрана врана (СИЦ, Београд, 1995); Стварање Дубровника (Босанска књига, Сарајево, 1996); Треперење (Стубови културе, Београд, 1997); Мртво звоно (Ферал Трибуне, Сплит, 1997); Отоци (Durieux, Загреб, 1997) и Путописи (Босанска књига, Сарајево, 1997).

Милишић је преводио са енглеског језика поезију Теда Хјуза и Роберта Фроста, а с Мери Милишић Хобита Ј. Р. Р. Толкиена, једну од најпопуларнијих књига за децу.