Нина Живанчевић

Нина Живанчевић (1957, Београд), списатељица и преводитељка. Објавила је следеће књиге поезије: Песме (1982), Мостови који расту (1984), Гледајући књиге независних издавача (1985), Дух ренесансе (1989), Песнички диван (1995), Минотаур и лавиринт (1996), Слово Пи (2004), Крајем века (2006), Исецељење (2011) и Уметност хватања бумеранга: изабране и нове песме (2013). Књиге прозе: Византијске приче (1995), Продавци снова (2000), Као што већ рекох (2002), Орфејев повратак (2003), Оно што се памти (2017). Књига разговора Изненадни блесак (2009). Студија: Црњански и његов читалац: (рецепција Црњансковог дела у свету) (2012). Књиге есеја: Вештачка интелигенција и природна глупост (2021), Номадкиње – четрнаест уметница са ексјугословенских простора (2021) и Оно што се види – филмске критике и есеји 2009–2019 (2022). Поезија и проза превођена јој је на више светских језика. Приредила је и превела антологију америчке поезије Нови Гласови и превела Приче о обичном лудилу Чарлса Буковског, Тежину и благородност Симон Веј и др. Живи у Паризу.