Саша Радојчић
Саша Радојчић (1963, Сомбор), дипломирао је филозофију на Филозофском, магистрирао на Филолошком факултету, а докторирао је на Филозофском факултету у Београду. Предаје на Факултету ликовних уметности у Београду. Пише поезију, критику, есеје и преводи са немачког. Књиге песама: Узалуд снови (1985), Камерна музика (1991), Америка и друге песме (1994), Елегије, ноктурне, етиде (2001), Четири годишња доба (2004), Cyber зен (2013), Дуге и кратке песме (2015), То мора да сам такође ја (2020), За ватру надлежна је душа (изабране песме, 2022) и Тобоган (2023). Роман: Дечак са Фанара (2022). Књиге критика, есеја и студија: Провидни анђели (2003), Поезија, време будуће (2003), Ништа и прах – антрополошки песимизам Стеријиног Даворја (2006), Стапање хоризоната – песништво и интерпретација песништва у филозофској херменеутици (2010), Разумевање и збивање – основни чиниоци херменеутичког искуства (2011), Увод у филозофију уметности (2014), Реч после (2015), Једна песма – херменеутички изгреди (2016), Слике и реченице (2017), Огледало на пијаци Бајлони : огледи о српском неоверизму (2019) и Уметност и стварност (2021). За поезију је добио награде „Бранко Ћопић“, „Ђура Јакшић“ и „Ленкин прстен“; за књижевну критику Награду „Милан Богдановић“; за целокупно песничко дело Дисову награду, Змајеву награду и Награду „Десанка Максимовић“. Живи у Сомбору.