Vujica Rešin Tucić
Vujica Rešin Tucić (Melenci, 17. jul 1941 — Novi Sad, 28. novembar 2009) bio je književnik, vizuelni umetnik, urednik, esejista, jedan od najznačajnijih članova neoavangardnog pokreta u Jugoslaviji tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka (Nova umetnička praksa). Njegovi radovi izlaze izvan okvira tradicionalne podele umetnosti, pa tako u izvođenje svojih pesama unosi elemente filma, glume i performansa, što je u ono vreme kod nas bila eksperimentalna i pionirska aktivnost.
Uređivao je časopise „Ulaznica“ (Zrenjanin), „Dalje“ (Sarajevo) i „Tisa“ (Novi Bečej). Pokrenuo je časopis „Adresa“ 1977. god., jedan od najznačajnijih neoavangardnih časopisa na ovim prostorima.
Radio je najpre u biblioteci Radija Novog Sada, a potom i kao dramaturg u dramskom programu iste medijske kuće. Zbog svoje umetničke aktivnosti i nekonformizma bio je marginalizovan i proganjan u vreme komunističke vlasti, koja ga je držala za anarhistu. Tokom 1972. i 1973. protiv njega su bila pokrenuta dva krivična procesa: „zbog prekršajnog dela vređanja socijalističko-patriotskih osećanja građana“ u Opštinskom sudu u Zrenjaninu i „za krivično delo neprijateljske propagande“ u Okružnom sudu u Novom Sadu. Po ovom drugom osnovu pretila mu je kazna do 12 godina strogog zatvora, ali je proces obustavljen na intervenciju Oskara Daviča. Marginalizacija u kulturnim institucijama se nastavlja i kasnije, tokom devedesetih, prećutkivanjem i ignorisanjem, kao i kod svih umetnika čija se praksa nije uklapala u vladajuću nacionalističku paradigmu.
Početkom devedesetih osnovao je i vodio književnu školu Tradicija avangarde (Beograd, 1993—95), iz koje je nastala umetnička grupa Magnet. Za poslednju zbirku pesama, “Gnezdo paranoje”, dobio je nagradu “Vasko Popa” za najbolju pesničku knjigu na srpskom jeziku 2007. godine. Osim toga, dobitnik je i nagrada „Pečat varoši sremskokarlovačke“, i „Paja Marković Adamov“. Otac istaknutog pesnika mlađe generacije Siniše Tucića.
Objavljene knjige:
Jaje u čeličnoj ljusci, pesme, 1970.
San i kritika, pesme, 1977.
Slovo je puklo, eseji, 1978.
Prostak u noći, pesme, 1979.
Reform grotesk, pesme, 1983.
Hladno čelo, eseji, 1983.
Sneg veje, ljubav je večna, pesme, 1990.
Strahote podzemlja, roman, 1991.
Struganje mašte, sabrana dela, 1991.
Igrač u svim pravcima, izbor iz poezije, 2001.
Vreme fantoma, kritike, 2005.
Gnezdo paranoje, pesme, 2007