O knjizi Vujice Rešina Tucića
Jedan (…) jedinstveni Vujica Rešin Tucić, sabran i oštar u jeziku, banaćanski prek u stavu, protejski dosetljiv u formi i njenim menama, jak u misli, precizan u delu i kad to delo sam podriva dosledan u težnji za permanentnim još, više i uvek dalje. To dalje je ono mnoštvo iskazanog a još nedovoljno pročitanog, usnulog u njegovom delu, ono za čim vredi i dalje tragati. I mamiti ga na svetlost dana, pogotovo što – kako reče naš umetnik sa velikim V, R i T u imenu – „…umetnost spava. Otvorenih očiju“. (Vladimir Kopicl, iz pogovora)