Амбасадорова кћи

О књизи:

Сое Валдес представља јак, шокантан и продоран глас кубанских дисидената. Нови глас у књижевности који нуди разноликост. Централно место у њеном делу јесте критичка визија ка актуелној реалности на Куби, као и носталгија за тим тамо остављеним животом, за свим оним што је кубанско. Она осећа жал за својом земљом, обичајима, топлотом, бојама, родним градом, иако је уништен зубом времена и недостатком ресурса. На многим местима у свом делу алудира на европске недостатке солидарности, спонтаности, отворености, комшијске присности, како се још можда живи само на Куби, на шта утиче, на њену огромну жалост, и сиромаштво, свакако. Човек у капитализму има свог личног банкара, па му комшија и није неопходан, и тако се, мало-помало, губи у својој самоћи и отуђености.

У кратком роману који је пред нама, Данијела, ћерка кубанског амбасадора у Француској, у канџама је страсти и мрачне контроверзне личности. Она је усамљена, њу преплављују успомене. Она лута, поздравља се, растаје, среће. Песимиста је. Бес и еротика су помешани, и заједно се полагано трансформишу у побуну против дипломатских притисака и лицемерја да све изгледа како треба да буде, да изгледа да сви имају лепе манире, да су лепо васпитани, учтиви, без обзира да ли је тако заиста. Она је млада бунтовница, њен пут је савршена метафора за кубански пут, често неопходан да се преживи. Њена карипска сензуалност се у исти мах опире и прилагођава европско-париској хладноћи. Амбасадорова кћи је продорна, упечатљива прича, пуна ониричког еротизма и елемената надреалног, типичних за најбоље странице које је написала Сое Валдес, која, почевши мање-више од Свакодневног ништавила, важи за најсугестивнији, најснажнији и најсмелији женски глас хиспаноамеричке књижевности.