Роман Девојка са штапом Дивне Вуксановић је метафизички трилер, како га и ауторка дефинише, и у њему пратимо истрагу злочина: жртва је истовремено и жртва и иследник, душа тражи сопствено спасење, али и тело које је и ту и није ту, живот се одмерава са смрћу. Кривци су и они који мисле да то нису, и они који пружају помоћ која то није, али кривац је, пре свега, систем који чињенице живота и смрти посматра искључиво као ноторне, па стога своје канџе и копита – длакаве, мишићаве мушке ноге користи у тренутку, крваво и насилно из страха да ће тренутак проћи заувек, а тиме и прилика, власт, живот. Девојка са штапом је штиво модерног књижевног израза, али има дубоки корен у историји књижевности, која је и метафизичка и мистична по својој суштини. Оваква врста метафизичког трилера једну од претеча има у Дантеовој Божанственој комедији, пре свега у делу „Пакао“… Књижевна поетика Дивне Вуксановић осим изражене метафизичке има и јаку ноту бајковитости. Стога су у роману јасне референце на Керолове романе о Алиси, са мотивима уласка у подземље, комуницирања са светом (иза) огледала, саговорницима као што је Шеширџија, али и на Андерсенову бајку Девојчица са шибицама. Промрзлих стопала плавокоса девојчица са шибицама одрасла је у промрзлих стопала плавокосу девојку са штапом, девојку која и са двадесет осам година изгледа као девојчица. И једна и друга су жртве система. (Предраг Јакшић)