ДУБОКА ТИШИНА

О књизи:

Као изазовно сведочанство воље за моћ и немоћ певања, нова песничка књига Симона Грабовца под подједнако неиндикативним и речитим насловом Дубока тишина не скрива много од поменутих својстава досадашњег рада у стиху овог жестоко самосвесног поете: али далеко нападније има шта да открије. У првом циклусу песама „Дно душе“ то Грабовчево ново заправо је оно старо и вечно поезије. Лирским говором исписано упитно завештање двополној љубави, без веће изражајне задршке, осим при учесталом, ритмичном, ломљењу стиха; и са очигледно успелом здруженом емисијом емоционалног и разумског, искуственог, при чему сведена језичка догађајност текста бива донекле жртвован, али вредан залог укупно произведеног доживљаја. (…) За Грабовца нипошто нова али за ове песме нарочита особина јесте то да већина њих носи нескривене елементе поетичког огледала које у свом дуплом дну подједнако сабира занатске и људске исповести свог творца. (…) Типично, а уједно и тако преступно за његов досадашњи песнички опус коме Дубока тишина доприноси не само тонски већ и видљивим искораком у отворенији кôд поетског писма уз завидно очување песничке воље, интереса, стила и моћи, освојених и примерно показаних у претходним Грабовчевим збиркама.

Владимир Копицл