Drugi je povlašćeno mesto književnosti Daše Drndić. Stoga je velika tema njenog opusa zajedništvo, mišljenje zajedništva i suosećavanje u zajedništvu. U njenom stvaralaštvu svedočimo o raspadu mnogih zajednica, državnih, profesionalnih, prijateljskih. Istovremeno, u njenim road-narativima ispisuje se povest zajednica – NOB-ovske, logorske, emigrantske, ženske intelektualne i prijateljske, umetničke, porodične. Dosledno iz perspektive etike solidarnosti i brige. Povest je posredovana intimnim prostorima, prostorima intimnosti i u EEG i u drugim njenim knjigama. Upravo ta intimistička perspektiva, koja oblikuje mikronarative i mikrosećanja, omogućava joj da humanizuje i personalizuje monumentalna sećanja, da ih učini delatnim i dejstvujućim. EEG je možda i najporodičnija knjiga Daše Drndić (što sugeriše i izbor vizuelne građe) u kojoj figura oca, po prvi put, dobija povlašćenu poziciju. Hoću da napišem roman o ocu, na jednom mestu će reći Andreas Ban, ne o sebi i ocu, već o ocu. Pozicioniranjem figure oca i ispisivanjem njegove biografije, Daša Drndić obrće paradigmu velike teme (post)jugoslovenske književnosti, njen ego-maskulinistički koncept – sebepisanje u narativima o ocu. I mnoge druge patrijarhalne koncepte književnosti Daša Drndić je razbila svojom narativnom transgresijom, pripovedajući u muškom rodu, dajući glas Andreasu Banu. (Žarka Svirčev)

Fotografija na koricama: Adrijana Vidić