Фантомкомандо

О књизи:

…И наша кућа је претворена у бункер, отац је прозоре прекрио даскама, капију и улазна врата је забарикадирао. Подрум смо напунили храном. Одувек смо се иначе плашили атомског рата, влада је још деценијама пре била прописала да сваки становник треба да напуни своје подруме и складишта довољном количином хране и лекова, за случај катастрофе. Уличну расвету су с временом потпуно укинули, за струју су у почетку само увели рестрикције, а после су је потпуно искључили, као и плин и воду. У свему томе није постојао никакав систем. Поштар се у почетку још и појављивао са жутим чеком, али га након неколико месеци више нисмо виђали. Узалуд би, међутим, и долазио, будући да су пошту затворили, не би ни било где да се уплате комуналне дажбине. Накупљено смеће из домаћинства отац је бацао у дрвени пољски клозет који се налазио у стражњем делу наше баште. Тај чучавац су саградили још људи који су живели овде пре нас, од којих смо купили земљиште, и док нисмо набавили шољу с водокотлићем у купатилу наше новоизграђене куће, ми смо такође одлазили тамо да празнимо црева. Али када смо после тога вишкове из организма почели да испуштамо у цивилизовани канализациони систем нужника, дани дрвеног пољског клозета били су одбројани, постао је руина која је подсећала на неку прошлу епоху. Нисмо ни сањали да би једног дана могао да васкрсне…