Кругови самоће

О књизи:

…Sada je u prevodu na srpski jezik prvi put predstavljen značajan deo opusa Petra Semoliča, ovog ne previše eksponiranog pesnika, u gipkom i znalačkom prevodu Dragane Bojanić Tijardović, koja je ovom autoru posvećena dugi niz godina. Za srpsku književnu scenu, pa čak i onu iz devedesetih godina prošloga veka, kada Peter Semolič otpočinje svoju karijeru, on nije bio previše poznat. (…) Možda ne sasvim srećno označen kao lirski intimista u egzistencijalnom ključu, Peter Semolič je uspeo da se kao pesnik stalno menja, pogotovo u formalnom smislu u kom je sledio izvesne domaće i međunarodne uzore, ostvarivši autentičnu poetičku šifru. (…) Jedna od najupečatljivijih odlika Semoličeve poezije svakako se odnosi na inventivna, ali ne nametnuta, usiljena formalna rešenja, bilo da je u pitanju stih ili sam pesnički oblik. Autor je priznao da je posle čitanja Bodlerovih pesama u prozi bio fasciniran tim žanrom i u nekoliko zbirki se i sam u njemu uspešno ogledao. Upravo mogućnost da lirska poezija može biti artikulisana ne stihom, već proznim iskazom. (…) U pesmama najčešće dugog stiha, Semoličev pesnički subjekt mahom zauzima neobavezan, kolokvijalan ton u prvom licu, oslanjajući se na iscrpljujuće iskustvo urbanog življenja, ponavljanja, recikliranja, otuđenosti od sebe i drugih, na nemogućnost da se vrati autentičnoj situaciji trenutka ozarenja koji je ključan za brojne njegove pesme. Jedino povratak mitskim ishodištima koji podrazumeva neki remboovski, mornarski praživot omogućava obnovu autentičnosti…

 

Bojana Stojanović Pantović