Појам меморијска пена стиже из сфере потрошачких технологија. У питању је вишенаменски, прилагодљиви материјал који мења облик у зависности од тачака контакта са људским телом. Приањање и подупирање, прерасподела тежине и притиска служе и као механизми критич(арс)ког рашчитавања књижевног дела. Меморијска пена здружује тридесетак читања и тумачења којима је заједнички именитељ радосни ризик адаптирања: како темама и идејама, тако и језику и поетици. Први део књиге обухвата читања дела „из страних књижевности” и чини га шест текстова, шест погледа у туђе двориште: предмет знатижеље су Хемингвеј, Сали Руни, Олга Токарчук, Марко Сосич, поред других. Одељак „Нови Сад и остали” проговара о опусима и ауторима који су везани за овај град. Анализе дела четири песникиње (Тања Ступар Трифуновић, Мирјана Стефановић, Тања Крагујевић и Нина Живанчевић) нуде нове увиде у механизме суочавања са стварношћу и прилагођавања тешкоћама и изазовима. Петнаест књижевних приказа здружених у четвртом делу књиге покушаће да представе српску и хрватску прозу писану у време које је сувише близу да би се дало систематизовати. Зато ови текстови пружају могућност закономерне пројекције будућности. Поглед унапред никад није био толико потребан: на егзистенцијалном, психосоцијалном и културолошком нивоу.