Менелик је роман у стиху који преиспитује неке од стубова на којима се темељи наше познавање библијског света, као и покушај да се старозаветне легенде повежу са одређеним историјским личностима, па чак и неким од актуелних и популарних параисторијских теорија. Наиме, основа романа је старозаветна прича о цару Соломону, његовим подвизима, као и о чувеном сусрету са краљицом Савском. Надаље је ова основа продубљена чувеним етиопским предањем Kebra nagast, које описује сусрет цара Соломона и царице Савске из кога се рађа Менелик, који постаје оснивач лозе етиопских краљева и доноси у Етиопију ковчег завета. Додатно је на ово предање бачено светло и с египатске стране, јер су поједини историчари тврдили да је чувена фараонка Хатшепсут у ствари била царица Савска, или краљица од Сабе, позната и као Македа. Зна се да је Египат у многим стварима зависио од Етиопије и Абисиније, те да је Хатшепсут организовала неколико експедиција у Етиопију, сматрајући да су основе и порекло богова Египта скривене у Етиопији. Тако се у овом роману преплиће библијски свет с етиопским наслеђем, египатском историјом, као и историјом Тира. Ова историјска подлога послужила је за преиспитивање односа значајних историјских фигура и њиховог могућег приватног света – света односа мужа и жене, љубавника, оца и сина. Роман се састоји од шест целина, јасно издвојених, кулминирајући у писмима оцу, која Менелик изговара Соломону, док завршна песма Македе представља неку врсту сумирања односа два државника који су случајно постали и љубавници, односно несуђени супруг и супруга.