Збирка новела Габи Чутак на тренутке пред нама осветљава атмосферу детињства проведеног током последњих година румунског државног социјализма, као да прелиставамо породични албум. Док се према околини односи с истрајном пажњом, апсурдност диктатуре у исто време осликава наивношћу неискуства. Не околиша, не објашњава, само перципира. Једнооки змај иза зидног ћилима стрпљиво прати сваки тренутак у животу породице, то непрестано држање на оку истовремено је и умирујуће и збуњујуће. А та фрустрација се нехотице и наслеђује, присутна је код куће, на улици, у парку, у вртићу, угнездила се и у игре моћи Жене с црвеним ноктима, одзвања у канџама близнакиња, у страху од лабуда, могуће ју је нањушити у дедином безнађу утопљеном у алкохолизму, у нагомиланом бесу комшија и тетке Попеску према „онима горе“, у закланим зечевима и пликовима на језицима, на државној телевизији, у нејасним смртима и раскрвареним врховима прстију. Ове новеле су, међутим, много више од пустих слика тренутака, јер их прецизно избрушена атмосфера, избалансиране боје, концентрација мириса и добро обрађене површине чине истински зорнима, дозвољавају нам да лебдимо заједно с утисцима, ангажују нам сва чула. И нема везе што су присутни и страх, и присила привржености, и напетост између показивања и скривања, незабораван поглед зидова или забрана плакања, приче нас не покопавају, него нам баш отварају неку врсту могућности бекства, не дозвољавају да се језик угњетавања прелије преко чаше. (Ференц Андре)