Pesnička zbirka Odavde se vidi Dejana Aleksića u izvesnom smislu sumira poetičke dominante srpske poezije u prethodnih tridesetak godina, snažno obeležene neoverizmom i transsimbolizmom, ali i precizno ocrtava kulturološku poziciju na koju se modernističko „ja“ može postaviti na početku dvadeset prvog veka. Otuda, vraćajući se na smisao naslova, možemo reći da se „odavde”, sa stranica ove knjige i iz iskustva koja ona posreduje, vidi dovoljno daleko da poželimo da obuhvatimo sve što taj pogled doseže, ali nas taj pogled opominje i na našu kulturom nasleđenu nemogućnost da se tom horizontu egzistencijalno približimo. Drugim rečima, ovo je poezija koja svedoči neophodnost metafizičkog, ali je istovremeno svesna da ono što se u tom prostoru nalazi jedino tamo i može da obitava. (Nikola Marinković)