I pored toga što u Osluškivanju losa autor ponavlja svoj tematsko-motivski krug prepoznat odranije, u ovoj knjizi vrhuni jedan suveren domet tog puta u kojem se u akumulativno-kataloškom i asocijativno-kolažnom ključu vezuju označitelji iz različitih udaljenih registara. Ovi entiteti su spontano, prisno i inteligibilno vezani objedinjujućim kontekstom tako da u tome nema nikakve improvizacije. S druge strane, nema ni stvarnosnog pesništva, vredi ponoviti zapažanje iz propratnog teksta prethodne autorove zbirke Rubovi. Nađena je dobra mera da konkretni i apstraktni detalji budu okupljeni zajedno u jednu opštu sliku, kontekst koji treba da izgrade. Kontekst pesme je tek delimično obavezujući jer nije sasvim poznat. Knjiga Osluškivanje losa za ovo pesništvo donosi jasnije odvajanje od onoga po čemu se moglo učiniti u ranijim zbirkama da je reč o „stvarnosnom“ pesniku. Lirski glas u pesmama iz Losa… je alegoričan jer spaja izdvojene elemente realnosti, koje je prethodno izdvojio iz nje, precizno i pažljivo da im sačuva autentičnost, i na taj način im je stvorio novi smisao. Izabrani fragment je izgubio svoju prepoznatljivu funkciju koju je imao u realnosti, a u pesmi mu se postavlja jedno novo značenje koje u originalnom kontekstu nema. Stoga je lirski glas u ovim pesmama tumač, ima profetsku snagu i apsolutni je posrednik slućenih veza i značenja. Uz to, alegorija je umirena realističkom motivacijom. (Bojan Marković)