Друго издање једног од најчитанијих романа Олге Токарчук.

Роман Вуци своје рало по костима мртвих полази од једноставног питања: како написати причу о патњи животиња, погубној рационализацији насиља над њима, антропоцентричној перспективи, суштински, причу с врло јасном тезом, а да она не буде тек „једна анализа узвишенијега”? Како понудити могућност нове истине, на виталан, померајући начин отићи даље и пробудити читаоце? Олга Токарчук посеже за оним провокативним делом романтичарског наслеђа, оличеним у Блејковом изокретању категорија добра и зла у сврху подривања моралног дилетантизма, као и за наслеђем свих оних стваралаца који су у паклу видели извор имагинације, а у трансгресији могућност за новину. […] Одричући се једноставних одговора, ауторка успева да створи наратив који избегава дидактику; у књижевност уводи надахњујућу јунакињу или пак антијунакињу коју пушта да прекорачи, да оде с оне стране Закона и почини побуњенички злочин у сврху одбране немоћних… (Сара Матин)

Роман је готово немогуће категоризовати. У ствари, то је мистерија убиства: усред тмурне пољске зиме, мушкарци у изолованом селу бивају убијени, а на Јањини Душејко, својеврсној источноевропској госпођици Марпл, преостаје да идентификује убицу. Међутим, обичан whodunit тешко би могао задовољити списатељицу која је рекла: Писање књиге само да би се сазнало ко је убица представља бацање папира и времена, и стога је овај роман такође приручник о политици вегетаријанства, мрачна феминистичка комедија, егзистенцијалистичка басна и ода Вилијаму Блејку. (Сара Пери, The Guardian)