За зубима

О књизи:

Свет пропале утопије гута транзиција, отежали капитализам постаје субјекат радње. Човек је биће које трпи силу тржишта, идеологије и језика. Човек као делатно, емотивно и мислеће створење, као лирски субјект протеран је из исплативог света – приповеда се из трећег лица. Ствари се дешавају, а не разумевају.

Збирка За зубима је песимистична демонстрација силе језика. Песничко Ја је немоћно зато што је немоћан класичан песнички језик, а колективно Ми се претвара у џиновско, седирано тело које тоне у беспуће под миловањем бирократског језика. Воли се оно што се не може досегнути: „хронична објава бога у мемли“ / „тамјан мајчиног млека“. Визуелно надилази вербално у збирци која симулира искуство скроловања интернетом. Тешке песничке слике би себе да се одрекну, експеримент би да се окане експериментисања, песник да се поништи и претвори у свезнајућег приповедача који би знао како се може живети боље, језик би желео да се претвори у такву количину буке након које може уследити само Тишина.

(из поговора Милоша Живковића)