U novom broju Polja priređen je temat o Džejn Ejr, velikom romanu i junakinji slavne Šarlot Bronte. Pred vama su tri čitanja koja će vas navesti da se zasigurno vratite ovoj knjizi: Adrijen Rič: DžEJN EJR ‒ ISKUŠENjA ŽENE BEZ MAJKE, Sandra M. Gilbert i Suzan Gubar: DIJALOG SOPSTVA I DUŠE ‒ NAPREDAK PROSEČNE DžEJN i Teri Iglton: DžEJN EJR.

Kratak odlomak iz prvog:

U knjizi Žene i ludilo Filis Česler primećuje „da su žene deca bez majke u patrijarhalnom društvu”. Pod tim ona podrazumeva da žene nemaju ni moći ni bogatstva koje bi prenele svojim ćerkama; zavisne su od muškaraca kao što su deca zavisna od žena; najviše što mogu da učine jeste da ćerkama pokažu trikove za preživljavanje u patrijarhatu tako što će se dopasti moćnim ili ekonomski snažnim muškarcima i vezati za njih. Čak ni naslednica u devetnaestovekovnoj prozi nije celovita bez muškarca; njeno bogatstvo, kao u slučaju Doroteje Bruk ili Izabel Arčer, mora biti posvećeno podržavanju nekog muškog talenta ili hobija; u ekonomskom smislu, naslednica je naprosto „dobar par”, a brak je njena jedina prava profesija. U devetnaestovekovnoj Engleskoj siromašne žene iz otmenog društva imale su samo jednu mogućnost da budu nezavisne ako se ne udaju: da budu profesionalne vaspitačice. Ali, kao što sam nagovestila, Džejn Ejr nije „uvek vaspitačica”. Najpre nam se obraća kao dete koje bukvalno nema majku, takođe ni oca, pod starateljstvom ujne, gospođe Rid, koja je prezire i maltretira. Priču otvaraju slike hladnoće, sumornosti, izgnanosti. Džejn sedi iza zavese u prozorskoj niši, pokušavajući da se sakrije od ujne, dve mlade rođake i rođaka Džona, grubijana. Nalazi se između mrazom okovanog zimskog krajolika spolja i ledeno hladnog porodičnog kruga u kući, i prelistava knjigu s gravirama arktičkih pustara i zimskih predela iz legendi.

[…]

Jedan od impresivnih kvaliteta junakinja Šarlote Bronte, kvalitet koji ih čitateljkama čini vrednijim od Ane Karenjine, Eme Bovari i Ketrin Ernšo zajedno, jeste njihovo odlučno odbacivanje romantike. One nisu imune na nju; zapravo, predstavlja im mnogo veće iskušenje nego hladnokrvnijim junakinjama Džejn Ostin; njihove životne okolnosti – nemaju roditelje, lutaju, sklone su intelektualnoj erotici – daju mnogo više prilike za vruće maštarije; zapravo, one imaju više mašte. Džejn Ejr je strastvena devojka i žena; ali rano pokazuje misaonu jasnoću koja joj pomaže da napravi razliku između jakih osećanja koja mogu odvesti do veće ispunjenosti, i onih koja mogu odvesti jedino do samouništenja. Mazohističko uzbuđenje joj ne prija, mada joj predstavlja izazov, kao što smo videli; pošto ga je probala u majušnoj dozi, odbacuje ga. U središnjoj epizodi romana, njenom sastanku s gospodinom Ročesterom u Tornfildu, Džejn, mlada, neiskusna i željna saznanja, mora da se suoči s glavnim iskušenjem ženskog stanja – iskušenjem romantične ljubavi i predaje.